I u ovoj privatizaciji medija iste greške

Izvor: Radio Pančevo, 4.9.2015.

U novinarskim udruženjima ne kriju da su razočarani poslednjim krugom privatizacije medija, ali i činjenicom da se ona odvija pred sve izvesnijim izborima. U NUNS-u ističu da će pratiti šta se dešava u privatizovanim medijima i da će nastojati da pomognu novinarima, ali da je velika odgovornost na Regulatornom telu za elektronske medije. Iz REM-a napominju da su zakazali i drugi u lancu odgovornosti, a tu misle, između ostalog, na to da je budućim vlasnicima prvo trebalo proveriti poreklo novca. Zaštitnik građana poručuje da je pre privatizacije, znajući kako je protekla prethodna, trebalo prvo regulisati sferu.

U najnovijem krugu privatizacije, od 72 državna medija, Agencija za privatizaciju objavila je javni poziv za prodaju 36 medija, a do sada je kupljeno oko 15. Ostali čekaju drugi krug privatizacije, kada će biti ponuđeni upola cene. RTV Pančevo kupio je biznismen iz Kruševca Radojica Milosavljević, koji je, pored RTV Pančeva, kupio, za sada, još sedam medijskih kuća.

Među poslednjim vestima je i ta da je novine „Sport” kupio pevač Aca Lukas.

U vezi s privatizacijom medija je i vest da građani Niša protestuju zbog privatizacije Niške televizije i zahtevaju od Vlade Srbije i nadležnih da zaustave privatizaciju NTV do odluke Ustavnog suda o ustavnosti odredbi medijskih zakona koje zabranjuju lokalnim samoupravama da osnivaju medije.

Predsednika NUNS-a Vukašina Obradovića pitali smo kako ocenjuje dosadašnji tok privatizacije medija u Srbiji.

– Konačnu ocenu postupka privatizacije moći ćemo da damo kada se završi ceo ciklus i kada budemo videli ponašanje novih vlasnika. Na REM-u je velika odgovornost, jer, podsetiću vas, novi vlasnici imaju određene obaveze prema kupoprodajnom ugovoru i Zakonu. REM mora da prati ponašanje novih vlasnika i njihov uticaj na uređivačku politiku. Ukoliko dođe do promene u uređivačkoj politici, to bi trebalo da ima reperkusije po vlasnika. Nisam najsrećniji što su ljudi poput Radojice pokupovali medije u Srbiji, ali to samo govori o tome kakvo je dominantno mišljenje o položaju medija. Očigledno je da se i dalje misli da mediji služe za političko potkusurivanje. Pratićemo budno šta se dešava na Radio Pančevu i drugim medijima – izjavio je Obradović za naš program.

Članica Regulatornog tela za elektronske medije REM (nekadašnji RRA) Gordana Suša naglasila je da su nadležni, a tu misli i na Upravu za sprečavanje pranja novca, morali da provere kupce.

– Ja sam bila protiv toga da se sve privatizuje. Na kraju krajeva, nije privatizacija sveta krava, pogotovo u zemlji kakva je Srbija. Paradigma ove privatizacije je Radojica, koji ima, koliko sam videla, firmu koja zaradi 30.000, a za kupovinu medija je izdvojio 300.000. Znači, ovde je zakazala komisija za pranje novca. Trebalo je, kako je obećavano, da vide da li medije kupuju oni koji se time bave, kakve projekte imaju, kakvo im je ekonomsko stanje... Trebalo je i Agencija za borbu protiv konkurencije, kao i Agencija za borbu protiv korupcije, da se izjasne, i REM, i da se saopšti da li takvi kupci imaju pravo da učestvuju na aukcijama – rekla je Suša.

Zaštitnik građana Saša Janković naveo je juče na „Njusvikovoj” Međunarodnoj konferenciji o slobodi medija da država ima obavezu da stvara uslove za razvoj slobode medija. Kada je reč o privatizaciji, on je naglasio da je pre privatizacije trebalo ovu sferu prvo zakonski urediti.

– Država ima obavezu da ne cenzuriše, već da promoviše i stvara uslove da se razvija sloboda medija. To je ono što zameram našoj državi. Naša država u poslednjem periodu nije stvarala uslove da se razvijaju mediji kakvi su neophodni demokratskom društvu. Pre privatizacije trebalo je da bude regulisano medijsko postupanje. Inače, mislim da su najlošiji mediji u Srbiji upravo pojedini privatni mediji. Dakle, prvo regulacija, pa u takvom sistemu u kojem se zna šta se može a šta ne, koje su odgovornosti za ono što se radi, tek onda privatni aspekt donosi samo konkurenciju – objasnio je Janković.

Prethodna privatizacija nedeljnika „Pančevac” raskinuta je iz razloga što kupac – porodica Marković, nikada nije platio drugu ratu. Ni oni se nikada ranije nisu bavili medijima, a pored ovog lista, kupili su još četiri poljoprivredna preduzeća na teritoriji Pančeva.

Povodom čestih pitanja upućenih Udruženju novinara Srbije (UNS) o tome može li, po Zakonu o javnom informisanju i medijima, jedno fizičko ili pravno lice da bude vlasnik više medija, UNS podseća da se zakonske odredbe koje se odnose na medijski pluralizam nalaze u delu „Zaštita medijskog pluralizma” (članovi 45. i 46. Zakona o javnom informisanju i medijima), gde stoji da fizička ili pravna lica, vlasnici dva ili više izdavača koji pružaju audio, odnosno audio-vizuelne medijske usluge, a čiji zbirni udeo u gledanosti ne prelazi 35 odsto od ukupne gledanosti u zoni pokrivanja u kalendarskoj godini koja prethodi objedinjavanju, imaju pravo da budu vlasnici više televizija.

Čeka se drugi krug privatizacije, u kojem će biti prodavan i „Tanjug”, ali upola cene. Mediji koje ne bude niko kupio, biće kroz akcije ponuđeni radnicima, ali samo onim koji već nisu uzeli takozvane Dinkićeve akcije.

Inače, u Srbiji, koja ima sedam miliona stanovnika, oko 10 odsto redovno kupuje dnevne novine, a ima ukupno oko 1.400 registrovanih medija.