Građani imaju nekoliko mogućnosti za ulaganje u zlato

                                       Izvor: Radio Pančevo

Građani Srbije koji žele da svoj novac investiraju u zlato imaju nekoliko mogućnosti - ili da kupe zlatnik čijom se izradom bavi Zavod za izradu novčanica i kovanog novca, da kupe akcije preduzeća koja se bave proizvodnjom zlata ili da ulože u investicione fondove koja trguju ovim plemenitim metalom, izjavili su Tanjugu finansijski i investicioni stručnjaci.

Za sada u Srbiji ne postoji investicioni fond koji direktno ulaže sredstva u zlato ili zlatne poluge, već samo investicioni fond (Ilirika gold) registrovan u zemlji koji sredstva investira u akcije preduzeća koja se bave proizvodnjom ili preradom plemenitih metala.

Na pitanje da li je danas rizično ulagati u zlato, analitičari koje je anketirao Tanjug ukazuju da to zavisi "od kretanja razvoja najvećih svetskih ekonomija, jer nakon stabilizacije odnosa i oporavka berzi investitori će se delimično vratiti i ulaganju u druge hartije od vrednosti čime cena zlata može i opasti" "Pored tradicionalnog načina kupovine zlata u vidu zlatnika čijom izradom se bavi Zavod za izradu novčanica i kovanog novca, a u poslednje vreme raste zainteresovanost i za kupovinu akcija preduzeća koja se bave proizvodnjom i preradom zlata", objašnjava finansijski analitičar u fondu "Erste invest" Aleksandra Pantelić.
"U poslednje vreme reklamiraju se i predstavništva inostranih firmi koja su registrovana u zemlji a koja pružaju mogućnost kupovine fizičkog zlata pri čemu građani dobijaju sertifikat o kupljenoj količini zlata kao dokaz o vlasništvu, dok je zlato fizički smešteno u trezorima određenih inostranih banaka", objašnjava Pantelić.
Ona upozorava da bi investitori, pre svega misleći na male ulagače, trebali pre poslovanja sa ovim kompanijama da provere da li su one registrovane za obavljanje ovih delatnosti i da li je njihovo poslovanje u skladu sa domaćim zakonodavstvom.
Pantelić navodi da ova investicija kao i svaka druga, investitorima donosi određene prednosti ali podrazumeva i određene rizike ulaganja.
Analitičari Erste Grupe u svom poslednjem godišnjem izveštaju o zlatu naveli su da je tražnja za zlatom za deset godina udesetostručena, a cena zlata je porasla za 140 odsto u odnosu na pre pet godina.
Na rast cene svakako utiče i odnos proizvodnje i potražnje za zlatom jer je proizvodnja limitirana, a tražnja može biti i nekoliko puta veća.
Direktor sektora za investicije "Sosijete ženeral banke" Dragoslav Veličković ukazuje da ulagači ukoliko razmišljaju o investiciji u zlato treba da budu obazrivi.
""Postepeni oporavak zemalja od ekonomske krize, oporavak evra i dolara mogu doprineti ovom drugom scenariju. Tu i tamo, promet akcija je porastao uglavnom zbog Naftne industrije Srbije, zapisi su sve popularniji, a cene obveznice stare steđe polako rastu i imaju stabilan prinos", rekao je Veličković.
Iskustva Veličkovića na domaćoj berzi pokazuju i da su građani Srbije i dalje veoma oprezni i kada su u pitanju ulaganja na berzi.

Cena zlata na svetskim berzama je od januara 2005. skočila četiri puta, pa se kod mnogih investitora, ulaganje u ovaj plemeniti metal pokazala kao isplativija varijanta od štednje u banci ili trgovine na berzi.
U Srbiji je tu mogućnost prošle godine koristilo tek oko 900 ljudi.
Zlato se u Srbiji tradicionalno ostavlja u zalagaonicama gde se cene kreću od 17 do 25 evra za gram nakita, a još i više za zlatnike.
I naša država čuva deo svojih deviznih rezervi u ovom plemenitom metalu i to u trezorima Narodne Banke Srbije.
Srbija tako ima 13,1 tonu zlata deponovanu u centralnoj banci i po tome smo na 59. mestu u svetu.