Gostovanje bečkih „Boema” u „Apolu”

Izvor: Radio Pančevo, 5.3.2014.

Sinoć je u dvorani „Apolo” izvedena predstava „Austrocalypse Now” teatra „Boem" iz Beča. Nakon predstave, održana je tribina pod nazivom „Lokalizacija ličnog iskustva”. Tekst komada priredio je Aleksandar Nikolić, a inspirisan je intervjuima s ratnim veteranima u Srbiji i u Beču.

Pozorišni komad „Austrocalypse Now”, pre svega, tematizuje život bivših Jugoslovena u Beču nakon ratova krajem prošlog veka. Brojne Bečlije eksjugoslovenskog porekla bile su pogođene ratovima na prostorima eks-Jugoslavije. U ovom gradu postoji oko 600 gastronomskih objekata koji imaju eksjugoslovensku migrantsku pozadinu. „Boem” je jedno od tih mesta, prostor koji omogućava građanima učešće u kulturnim događajima. Autor teksta ove predstave Aleksandar Nikolić napomenuo je da je deliti svoje iskustvo težak proces. On smatra da govor može da traumatizuje i oda etničku pripadnost. U „Boemu” se govori mnoštvo jezika: jezik edukovanih, jezik radničke klase, migranata, kao i razni dijalekti.

– Pre tri godine preuzeli smo radničku kafanu. Prostore do te kafane pregradili smo u kulturni centar gde se održavaju tribine, performansi, žurke, bioskop, diskusije... Svi ti radnici, od kojih su neki i veterani, pitali su nas da nam se pridruže, i tako smo započeli saradnju. Pošto radimo svaki dan s ljudima koji su učestvovali u ratu, shvatili smo da o ratu mora da se govori jer to što se potisne, dovodi do sukoba i nasilja – izjavio je Aleksandar Nikolić.

Klub je mesto folkora, proslave, kontrolisan prostor koji simulira Jugoslaviju – van teritorije bivše Jugoslavije. U njemu su svi koji govore isti jezik dobrodošli i čak obavezni da učestvuju. U trenutku kad se Jugoslavija raspada, klubovi su zatečeni, ali nastavljaju s radom. Nakon nekog vremena, počinju podele na etničke klubove, ali u većini slučajeva klubovi nestaju. 

– Uglavnom su akteri u ovoj predstavi iz Srbije. Biramo razna sredstva kojima možemo da prenesemo neku poruku, neki put je to skulptura, nekada je film, performans, opera, bioskop, diskusije, predavanja, koncerti, migrantske svadbe, sada imamo formu pozorišta. Reakcije Austrijanaca su bile izvanredne. Prvi put su mogli da razumeju ko to živi u stanu do njih, jer za skoro 20 godina rata, ljudi su se zatvorili u svoje stanove da ne bi trošili novac, da mogu da ga šalju rodbini da preživi – objasnio je Nikolić.

Predstava je dokumentarna, inspirisana je pričom veterana kojeg su u svom okruženju identifikovali. Ispovednog je karakatera, a smenjuju se kolektivno i individualno ljudi koji su u dijaspori.