O nama Pokrivenost Javne nabavke Marketing Kontakt Mapa sajta Login

Krompir pun pesticida

BEOGRAD, 26. decembar 2009. (FoNet) - Krompir iz Srbije ne bi mogao da se prodaje u Evropi zbog povišene količine kadmijuma. Kamion sa krompirom, zbog toga, vraćen sa carine na ulazu u Crnu Goru, Nadležni iz Ministarstva poljoprivrede obećavaju prilagođavanje propisa do kraja godine. Zelenilo izpod kore znak prisustva povećane količine pesticida u krompiru.

Dva kamiona sa 36 tona krompira iz Srbije vraćena su sa carinskog prelaza u Crnu Goru zbog povećane koncentracije kadmijuma, metala koji se lako koncentriše u krompiru, a većim taloženjem u organizmu može da izazove oštećenje jetre, bubrega i kostiju.

Ovu vest za Blic potvrdio je direktor Generalnog inspektorata srpskog Ministarstva poljoprivrede Dušan Pajkić, koji je objasnio da su u pitanju dve pošiljke u količini od po 16 i 20 tona, proizvedene na njivama u Guči i Prijepolju.

Jedna pošiljka trenutno se nalazi na superanalizi, a u drugoj je potvrđeno prisustvo kadmijuma od 0,022 miligrama po kilogramu, što je niže od vrednosti koje propisuju naši pravilnici (0,05 mg), rekao je Pajkić. Inspektori su izašli na teren, ali u zemljištu sa njiva sa kojih je uzet krompir nije pronađen kadmijum.

Krompir sa ovih njiva nije pušten na tržište, i tako će i biti dok analize ne budu gotove, rekao je Pajkić.

Analize koje je ove godine radio Generalni inspektorat pokazuju da su sve vrste hrane koje smo kontrolisali dobre jer je neispravnih uzoraka hrane u 2009. bilo ispod jedan odsto, rekao je Pajkić.

Po tvrdnji Gorana Papovića, predsednika Nacionalne organizacije potrošača Srbije, ove analize treba uzeti sa rezervom jer su, kako on kaže, inspektori ove godine radili obične analize, dok su ozbiljnije izostale jer država za njih ne izdvaja pare.

Pravilnici o kvalitetu hrane u Srbiji kaskaju za Evropom, a nema ni preciznih propisa o tome kolika je količina pesticida, herbicida ili fungicida dozvoljena po hektaru, niti upotrebu ovih sredstava neko kontroliše.

Tako srpski proizvođači umesto dva često za prskanje koriste pet litara nekog od tih preparata, s tim što svaki od njih ima proizvodnju za sebe, i posebnu proizvodnju za tržište, što znači da svoju decu štite, a našu truju, rekao je Papović.

On je dodao da je to problem koji država mora da iskoreni i reši, pogotovo što smo konkurisali za izvoz krompira sledeće godine na tržište EU.

Pajkić odgovara da će do kraja 2010. biti usvojeni svi potrebni pravilnici o kvalitetu i bezbednosti hrane, a u januaru i pravilnik o mikrobiološkoj ispravnosti hrane i pravilnik kojim će se tretirati pesticidi i teški metali u hrani.

Preporuka domaćicama je da izbegavaju korišćenje krompira koji je ispod površine zelen, ili koji na preseku ima crne žilice jer se za takav krompir smatra da nije zdrav jer je previše prskan.