Mediji u Srbiji moraju biti po evropskim standardima

Radio Pančevo   11.04.2013  19:30 

U organizaciji Odbora za kulturu i informisanje Narodne skupštine krajem prosle nedelje (5. aprila) održano je javno slušanje, odnosno razgovori o Nacrtu Zakona o javnom informisanju i medijima koji je pripremila radna grupa Vlade Srbije.

O predloženim rešenjima u Nacrtu zakona govorili su ministar kulture i informisanja Bratislav Petković, nezavisni ekspert Evropske unije Sandra Bašić Hrvatin , članovi radne grupe koja je tekst napisala, predstavnici medija, narodni poslanici, predstavnici OEBS-a.

O namerama za donošenje zakona o informisanju i medijima i stavu EU prema usvojenoj medijskoj strategiji iz 2011. Godine govorili su Ministar za kulturu i informisanje Bratislav Petković i ekspert EU , Sandra Bašić Hrvatin.

Pozdravljajući prisutne ministaru za kulruru i informisanje Bratislav Petković je rekao da je cilj medijske reforme oslobadjanje medija od političkih , ekonomskih i finansijskih pritisaka i ucena. Drugi cilj je ostvarivanje javnog interesa u informisanju , pluralizam i medijska raznovrsnost. Ministar je dodao da je ova vlast preuzela obavezu od prethodne vlade, strategiju razvoja i rokove u kojima je trebalo sprovesti normativne aktivnosti.Petković je rekao da je Evropska unija imala primedbe na usvojenu prvu medijsku strategiju, da Unija smatra da je država u Srbiji loš vlasnik medija i da treba iz njih da se povuče. Dodao je da je Nacrt zakona o kojem se govori ovih dana i koji je podelio javnost u Srbiji, za i protiv privatizacije medija, od evropske i domaće stručne javnosti ocenjen kao korak napred. Razgovori o Nacrtu zakona o informisanju i medijima do sada su održani u Novom Sadu , Nišu , Novom Pazaru u Beogradu i u Odboru za kulturu i informisanje Narodne Skupštine :
- S obzirom da je reč o krovnom zakonu u informisanju, debate su prema očekivanju bile žive, dinamične, na momente burne. Formirale su se dve grupe mišljenja:oni koji su za povlačenje države iz medija što podrazumeva brzu privatizaciju, i oni koji su protiv povlačenja države iz medija, što podrazumeva izbegavanje privatizacije. Takodje u javnoj raspravi se nametala tema šest regionalnih javnih servisa što je tema zakona o elektronskim medijima. I ta interesna grupa je potisnula neka druga pitanja, naprimer: da li zakon daje neophodnu slobodu medijima, da li omogućava ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, da li omogućava profesionalnu nezavisnost i zaštitu novinara, da li sprečava uticaj države na uredjivačku politiku , a sve to zakon reguliše u korist novinara i medija. U ovom zakonu po prvi put je u našu normativu uveden i definisan pojam medija, definisan je javni interes gradjana u javnom informisanju , odredjeni su kriterijumi za projektno finansiranje koje će zameniti budžetsko. Definisan je pojam projekta, odredjene su norme za za utvrdjivanje javnosti i nedozvoljenog objedinjavanja vlasništva , koje ugrožava ostvarivanje javnog interesa, pluralizma u informisanju kao i medijsku ravnopravnost, rekao je Ministar Petković
Radna grupa koja nastavlja rad na tekstu nacrta zakona do sada je dobila četrdesetak predloga i primedbi koje će ove nedelje razmotriti i svakom podnosiocu ponaosob odgovoriti , rekao je Ministar za kulturu i informisanje.
O zamerkama Evropske unije na položaj medija i njihov način finansiranja u Srbiji govorila je nezavisni ekspert EU Sandra Bašić Hrvatin.Ona je rekla da je Evropska komisija 2010. godine za tekst medijske strategije dala načelnu saglasnost ali da je imala četiri pitanja na koja tada nije dala pozitivno mišljenje. Vlada je ipak medijsku strategiju usvojila na telefonskoj sednici septembra 2011. godine
-Prvo pitanje je bilo pitanje regionalnih javnih servisa gde je Evropska komisija izričito stajala na mišljenju da je regionalno informisanje gradjana u Republici Srbiji izuzetno važno podupreti državnim sredstvima ali da nije za to potrebno imati organizacionu jedinicu javnog servisa jer javni servis u Srbiji i Vojvodini je organizovan po odredjenim načelima i pravilima koji ti regionalni javni servisi, tako kako je bilo predvidjeno nikada nisu imali.
Drugo pitanje bila je koncentracija koja u Strategiji nije bila odgovarajuće rešena, nisu bili dati mehanizmi kojima bi se sprečila prekomerna koncentracija , a posebno nisu bili dani jednaki uslovi regulacije koncentracije na tržištu štampanih medija i tržištu elektronskih medija.
Treće pitanje je bilo pitanje državnih pomoćiRepublika Srbija sada već dve godine u biti ne poštuje Zakon o kontroli državnih pomoći i da je u prošloj godini oko 20 miliona eura godišnje bilo na različitim nivoima u državi dato za potrebe informisanja po kriterijumima koji nisu javni,transparentni, da se ta kontrola državne pomoći ne proverava i da se u biti novac poreskih obveznika, svih gradjana Srbije troši na netransparentan način.
Zadnje pitanje je bilo pitanje medija u vlasništvu Saveta nacionalnih manjina gde je Evropska komisija bila na stanovištu da i ti mediji moraju imati jednake standarde, nezavisne uredničke politike, medijske autonomije kao i svi ostali mediji u RS, rekla je Ekspert EU Sandra Bašić Hrvatin.
Bašić Hrvatin je kazala da je iznenadjena da se u Srbiji , kako je rekla , „ne razume ideja projektnog finansiranja i dodala da je mišljenja da država treba projekte da finansira na rok od tri godine ili duže i naglasila da država mora da ostvari transparentnost finansiranja medija.