Rešenje veće plate

BEOGRAD, 12. marta 2010. (Novosti) – U toku krize recept je bio držati plate zamrznute. Međutim, Srbija je sada, kada je u pitanju cena radne snage konkurentna, što dokazuje sve veći interes stranih partnera da upravo ovde presele proizvodnju. Zato sada, i kroz povećanje zarada, treba uvećati tražnju - rekao je po završetku ”srpskog Davosa” na Kopaoniku Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije.

U tom smislu ste na Kopaoniku lansirali i novi model kreditiranja građana?

Keš krediti koji će uskoro biti dostupni građanima niže i srednje klase samo su dopunska mera za povećanje tražnje. Krediti će biti isključivo u dinarima, na tri godine i poček od godinu dana. Cilj nam je da kamata na ove dinarske pozajmice bude osam odsto, a maksimalni iznos koji će moći da se podigne biće 300.000 dinara.

Za ove kredite će moći da konkurišu svi zaposleni, ali i registrovani poljoprivrednici. Naše računice govore da će, ukoliko se uzme svih 300.000 kredita, građani prve godine plaćati do 2.500 dinara, a nakon toga između 13 i 14 hiljada dinara mesečno.

Možda deluje primamljivo, ali i utiče na veću ličnu potrošnju u vremenu kada mnogima preti otkaz?

Namerno smo predvideli da ova dopunska mera omogući godinu dana počeka za sve one koji uzmu keš kredit. Računa se, naime, da će narednih godina svakako privredni rast biti viši, a samim tim da će i primanja značajno rasti.

Ne strahujete li da će ta količina dinara koja će se pojaviti u prometu uticati na inflaciju?

Obim ovih kredita neće biti tako veliki da bi mogao da se izvrši takav uticaj. Računa se da će poslovne banke dati keš kredite po ovom programu u ukupnom iznosu od 10 milijardi dinara, dok će subvencija države biti pet odsto. Jasno je da će se, pri odobravanju ovih pozajmica, pratiti određena dinamika, odnosno da kompletan paket neće biti dostupan u isto vreme. Na novom modelu privrednog rasta, a koji podrazumeva da nam bar polovina ukupne proizvodnje odlazi u izvoz, moraćemo brižljivo da radimo u narednim godinama.

A, do tada treba da preživimo i ostanemo u dobroj formi. Zato odmah treba da poradimo na povećanju domaće tražnje, jer tako možemo da računamo da će nam privredni rast, u ovoj godini, biti značajno veći od projektovanih dva odsto.

Kako možemo da povećamo privredni rast?

Verujem da je vreme da primenimo agresivniji model. Potrebno je podići kupovnu moć građana, ali i mnogo intenzivnije pristupiti izgradnji puteva u Srbiji. Očekujemo da, sa početkom građevinske sezone, krenu radovi na izgradnji 110 kilometara severnog dela Koridora 10 od Horgoša do Novog Sada i takozvanog ”Ipsilon” kraka od Subotice do Kelebije.

Kreće i izgradnja autoputa, koji je finansiran sredstvima Svetske i evropskih banaka, na delu od Dimitrovgrada ka Nišu i od Leskovca ka makedonskoj granici. Srbija gradi i autoput od Beograda ka Čačku i u maju kreću radovi na prvoj deonici od glavnog grada do Ljiga.

Na upravo održanom Biznis forumu na Kopaoniku konstatovano je da je Vlada i prošle godine najavljivala krupne infrastrukturne radove, a da je malo toga urađeno...

Pokazalo se da najveći problem za početak gradnje krupnih infrastrukturnih objekata nije bio novac, već činjenica da za ove poslove nemamo dobre i kvalitetne projekte. Zato je Vlada i odlučila da u maju raspiše javni poziv kojim će obezbediti učešće tri ozbiljne kompanije koje će se baviti upravljanjem projekata izgradnje autoputeva u Srbiji. One će raditi na samom projektovanju, prikupljanju tenderske dokumentacije, ali će izvoditi i nadzor nad izgradnjom autoputeva.

Verujemo da će tako posao izgradnje infrastrukturnih objekata biti brži i kvalitetniji. Za projekte koji su trenutno aktuelni te poslove radi državna kompanija Koridor 10, dok će autoput Beograd - Čačak nadgledati ”Putevi Srbije”. Menadžment kompanije koju izaberemo na tenderu u maju baviće se pripremom dokumentacije za puteve koje ćemo graditi naredne godine.

Naredna godina će, takođe, biti u znaku gradnje puteva?

Nemoguće je razvijati našu zemlju, ako se ne ulaže u centralnu Srbiju. Takav stav iskristalisao se i na Biznis forumu na Kopaoniku. U tom smislu je ovih dana i profesor Labus dao odličnu ideju gradnje ”Šumadijskog kružnog toka”. U narednoj godini krenućemo u pripremu za gradnju važnih saobraćajnica kakve su Pojate - Kraljevo, Paraćin - Zaječar - Vrška čuka, Prokuplje - Niš.

Radiće se i na deonici od Čačka do Požarevca, tako da ćemo, zapravo, već naredne godine ući u gradnju takve mreže puteva koji će u potpunosti pokriti centralnu Srbiju, što je zapravo ”Šumadijska magistrala”.

Smisao ovih radova je, osim gradnje bolje infrastrukture, i uposlenost domaćih firmi. One se, ipak, žale da teško prolaze na tenderima?

Prema važećem zakonu, domaći ponuđači imaju prednost ukoliko im je ponuda za 20 odsto skuplja od strane. Ukoliko to ne mogu da postignu, onda nešto nije u redu sa njihovom konkurentnošću. Pored toga, na nedavno završenim tenderima pobedili su domaći ponuđači. U maju ćemo, u skladu sa CEFTA sporazumom, ukinuti prednost za domaće ponuđače, ali samo u odnosu na konkurenciju iz regiona. Ali, to će dati i bolje šanse srpskim firmama da pod boljim uslovima učestvuju na tenderima za poslove u BiH, Hrvatskoj, Crnoj Gori.